Проф. Јевтић у Буенос Аирес
У гостима наше црквене заједнице при Саборном Храму Рођења Богородице у Буенос Аиресу 29 марта био је уважени и еминентни стручњак из области политикологије религије професор на Факултету политичких наука у Београду, др Мирољуб Јевтић.
Господин Јевтић је дошао у Буенос Аирес на позив државног универзитета Аргентине и после учешћа на интернационалном семинару ”Религија и Политика ”, 28 марта, који је одржан у просторијама Универзитета Буенос Аиреса, професор је нашао времена да наступи и на трибини у салону наше парохије при Саборном Храму. Ово није први пут да др Мирољуб буде гост наше парохије пошто је као дугогодишњи пријатељ Митрополита Амфилохија често наступао на трибинама при црквеним парохијама. За тему свог излагања професор Јефтић је изабрао ”Његош и ислам” што је уједно био и повод за промоцију његове књиге истог назива. Недавно је промоцију своје књиге г. Јевтић имао и при саборном Храму Христовог Васкресења у Подгорици.
Као врстан познавалац ислама и Курана, професор истиче да о политичкој концепцији исламског учења говори са пуном професионалном одговорношћу човјека који тридесет година приочава ту доктрину, а која је провјерена и прихваћена на многим научним конгресима политиколога и социолога широм свијета од Аргентина, преко Чилеа, Велике Британије, Шпаније, Њемачке, Русије, Либије, Катара, Израела, Турске, Ирана, Индије, Бутана, Филипина, Нигерије, Јапана, Кине, Аустралије, Сад и Малезије.
Он тврди да ништа у Његошевом дјелу није приказани непромишљено и напамет, него баш онако како одговара изворном учењу веровесника ислама Мухамеда. Посебно се истиче да Његош много дубље и правилније сагледава владавину ислама у нашим крајевима и даје једине могуће правце за ослобађање од исте. Његошева слика стварности је не само богатија и тачнија, него и далеко непосреднија и упечатљивија од оне коју нуде сувопарна уџбеничка казивања. Зато је Јевтић убијеђен да се по друштвеној и политичкој актуелности својих порука и оцјена са Његошем нико не може упоређивати. Уосталом, Његошево виђење ислама и нема много везе са његовом религиозном суштином, већ, прије свега са његовом правном и политичком праксом која је настала на основу ислама. Исламизација се на аншим просторима, сматра професор, сводила на издају вјере и традиције у најчистијем виду. Према њему главнину муслимана на нашим просторима чинили су управо Срби и Црногорци који су прелазили на ислам а не Турци како се то неправилно среће у уџбеничкој литератури. Зато Његош говори о истрази потурица, као о једном процесу борбе Православних Срба и Црногороца који су жељели да спријече ширење политочког поретка ислама, који уосталом, истиче професор, као чиста вјера ослобођена политике не постоји ни данас и не може ни постојати а да не изда Куран.
Предсједник црквене општине при саборном Храму протођакон Никола Радиш захвалио се на излагању уваженом професору на дубоко стручној и умној анализи дате теме.
У току предавања се родила идеја да је потребно да се поменута књига ”Његош и ислам” преведе на више свјетских језика.
За потребе присутних људи који не знају српски језик, излагање је преводила професор шпанског језика која живи и ради у Буенос Аиресу Катарина Николић. Предавању је присуствовао и Зоран Ђокић са супругом који ради при амбасади Републике Србије у Буенос Аиресу.
Епископ Кирило се захвалио професору Јевтићу и пожелио му усјешан будући научни рад.
