Con los frescos iconográficos, la Catedral de la Natividad de la Madre de Dios quedó terminada como una auténtica iglesia de estilo serbio-bizantino en Buenos Aires
- 20 mar
- 6 Min. de lectura
Actualizado: 20 mar
En la ciudad de Buenos Aires, culminaron los trabajos de restauración y terminación de los frescos iconograficos en la Catedral Ortodoxa Serbia de la Natividad de la Madre de Dios y, con el agregado de la araña de estilo bizantino, la iglesia quedó terminada como un auténtico ejemplo de estilo serbio-bizantino. Los trabajos de realización de los frescos iconográficos era una tarea que faltaba en la Catedral, que se había terminado de construir en 1995. En los tiempos del + Metropolita Amfilohije, de bendita memoria, como Administrador de la Diócesis de Buenos Aires, Sur y Centro América, se decidió abordar el proyecto que finalmente se realizó bajo la dirección del Obispo Kirilo, la bendición del Patriarca Porfirije y la colaboración de los feligreses.
Los trabajos con los frescos iconográficos comenzaron a finales del 2024 cuando los iconógrafos Anastasije Radovic y el Protopresbítero Nikola Radovic (ambos sobrinos del +Metropolita Amfilohije de bendita memoria), realizaron el Pantocrator sobre la cúpula del templo, utilizando la técnica de fresco directamente sobre la pared. Luego, durante todo el 2025 los iconógrafos ya en su taller en Montenegro y con la asistencia de los también iconógrafos Vuk, Veljko e Ilija, “escribieron” todos los íconos en telas. Luego, en febrero del 2026 el P. Nikola junto con el iconógrafo Veljko y los maestros majores de obra Sasha y Dejan trajeron a la Argentina las telas con los frescos y en un mes realizaron el trabajo de pegado de las telas en las paredes del templo y terminación con los decorados y colores en los que predomina el celeste que representa el Reino Celestial, donde moran los Santos representados en la presencia de Dios. El templo, especialmente en el momento de la Divina Liturgia, representa el Cielo en la Tierra.
Los maestros mayores de obra Sasha y Dejan también llevaron a cabo la restauración de paredes internas y la fachada del templo y el campanario. Los iconógrafos también recibieron la ayuda de los iconógrafos locales Natalia Gortchacow, María Gabriela Olivera y Timofei Rabkov, así como también la ayuda de Marco Herrera en distintas tareas. Todos recibieron también la ayuda del Hieromonje David y la Abadesa Maria en todo lo que necesitaban para trabajar. El Protopresbítero Esteban Jovanovich y los feligreses Branislav Markovic y Nicolás Kostic trabajaron en relación a la araña de estilo bizantino, enviada por el Obispo Kirilo.
La Catedral de la Natividad de la Madre de Dios es una copia fiel de la llamada “Iglesia del Rey”, que se encuentra en las instalaciones del Monasterio Studenica en Serbia. La Iglesia del Rey fue construida por el Santo Rey Milutin de Serbia, en el año 1344, dedicada a los Santos Joaquín y Ana. El Monasterio Studenica y la Iglesia del Rey fueron declaradas por la Unesco como Patrimonio Mundial en 1986.
En el sitio web de la Unesco leemos: “La Iglesia del Rey, de dimensiones modestas, fue fundada en 1314 por el rey Milutin, quien encargó a los famosos pintores de Salónica Miguel y Eutiquio la decoración del interior de la iglesia con frescos. En la Iglesia del Rey, estos pintores de la corte crearon la expresión más perfecta de su estilo. Su notable Ciclo de la Vida de la Virgen María se encuentra entre las obras más destacadas del arte bizantino, con una densidad de formas, una representación volumétrica de los rostros, así como colores vivos, sombras y luz perfectamente ejecutados a secco. La Iglesia del Rey alberga los frescos más bellos pintados por Miguel y Eutiquio, los famosos pintores de Salónica. Poco después de la construcción de la iglesia, pintaron el Ciclo de la Vida de la Virgen María, que se encuentra entre las obras más destacadas del arte bizantino. Tras haber trabajado en la iglesia de Peribleptos en Ohrid y haber escrito una serie de iglesias serbias para el rey Milutin (las de la Virgen de Ljevisa, Zica, Staro Nagoricino, Gracanica, etc.), estos pintores encontraron la expresión más perfecta de su estilo en la Iglesia del Rey de Studenica”.
Hoy, los iconógrafos especialistas en frescos, Anastasije y el P. Nikola, realizaron los frescos de la Catedral en Buenos Aires intentando imitar exactamente la elección y disposición de los íconos en el original, en la Iglesia del Rey. La Catedral, que en el año 2019 fue declarada “Sitio de Interés Cultural” por la Legislatura Porteña, verdaderamente es una joya arquitectónica única de estilo serbio-bizantino en toda la Argentina, Sur y Centro América.
Links:
Para ver el interior de la Iglesia del Rey en Serbia:
Para ver el informe de la UNESCO
Para ver un video de la Catedral en Buenos Aires con el trabajo terminado
_______________________________________
Завршетком фресака, Сабора Рођења Пресвете Богородице стоји као истинска црква у српско-византијском стилу у Буенос Ајресу.
У граду Буенос Аиресу завршени су радови на рестаурацији и допуњавању иконографских фресака у Српском православном Сабору Рођења Пресвете Богородице и, уз додавање византијског паникандила, црква је завршена као аутентичан пример српско-византијског стила. Израда иконографских фресака била је задатак који је чекао у Саборној цркви, чија је изградња завршена 1995. године. За време покојног +митрополита Амфилохија, блаженог спомена, као администратора Епархије буенос-ајреске и Јужне и Средње Америке, одлучено је да се предузме овај пројекат, који је коначно реализован под руководством епископа Кирила, са благословом патријарха Порфирија и у сарадњи са парохијанима.
Радови на иконографским фрескама почели су крајем 2024. године када су иконографи Анастасије Радовић и протопрезвитер Никола Радовић (обојица нећаци покојног митрополита Амфилохија, блаженог спомена) насликали Пантократора на куполи цркве, користећи технику фреске директно на зиду. Затим су током 2025. године иконографи, сада у својој радионици у Црној Гори и уз помоћ колега иконографа Вука, Вељка и Илије, "насликали" све иконе на платну. Онда су у фебруару 2026. године о. Никола, заједно са иконографом Вељком и мајсторима градитељима Сашом и Дејаном, донео платна са фрескама у Аргентину и у року од месец дана завршио посао причвршћивања платна на зидове цркве и довршио декорације и боје, у којима доминира небеско плава боја, представљајући Небеско Царство, где Свети бораве у присуству Божјем. Црква, посебно током Божанске Литургије, представља Рај на Земљи.
Мајстори Саша и Дејан су такође извршили рестаурацију унутрашњих зидова, фасаде цркве и звоника. Иконографи су такође добили помоћ од локалних иконографа Наталије Горчакове, Марије Габријеле Оливере и Тимофеја, као и помоћ од Марка Ерере при обављању разних задатака. Свима су такође помагали игуман Давид и игуманија Марија у свему што им је било потребно за обављање посла. Протопречесни Естебан Јовановић и парохијани Бранислав Марковић и Николас Костић радили су на бизантинској лустри коју је послао епископ Кирило.
Катедрала Рођења Пресвете Богородице је верна реплика такозване "Краљевске цркве", која се налази на имању манастира Студеница у Србији. Краљевска црква је саграђена 1344. године од стране Светог краља Милутина и посвећена је светим Јоакиму и Ани. Манастир Студеница и Црква краља били су проглашени за Светску баштину УНЕСКО-а 1986. године.
На сајту УНЕСКО-а читамо: "Црква краља, скромних димензија, основана је 1314. године од стране краља Милутина, који је ангажовао познате тесалоничке сликаре Михаила и Еутихија да украсе унутрашњост цркве фрескама. У Цркви Краља ови дворски сликари створили су најсавршенији израз свог стила. Њихов изванредан Циклус живота Пресвете Богородице спада међу најзначајнија дела византијске уметности, са густином облика, волуметријским приказом лица, као и живописним бојама, сенкама и светлошћу савршено изведеним сувом четком. Црква Краља Уроша чува најлепше фреске које су насликали Михаило и Еутихије, познати сликари из Солуна. Убрзо након изградње цркве, они су насликали Циклу живота Пресвете Богородице, која спада међу најзначајнија дела византијске уметности. Након што су радили на цркви Периблептос у Охриду и насликали низ српских цркава за краља Милутина (цркве Ваведења у Љевиши, Жице, Старог Нагоричана, Грачанице и др.), ови сликари су најсавршенији израз свог стила пронашли у Цркви краља у Студеници.
Данас су специјалисти за фреске Анастасије и отац Никола насликали фреске у катедрали у Буенос Ајресу, настојећи да тачно пресликају избор и распоред икона из оригинала, Цркве Краља. Катедрала, коју је 2019. године Скупштина Буенос Ајреса прогласила за "Место од културног значаја", заиста је једински архитектонски драгуљ српско-византијског стила у целој Аргентини, Јужној и Средњој Америци.
Links:
Para ver el interior de la Iglesia del Rey en Serbia:
Para ver el informe de la UNESCO
Para ver un video de la Catedral en Buenos Aires con el trabajo terminado
El Monasterio Studenica en Serbia:
La Iglesia del Rey:
Algunos de los frescos en la Iglesia del Rey en Serbia:
El Padre Nikola trabajando:
Veljko:
Sasha y Dejan:
Algunos frescos fueron hechos con escrituras en español:
Natalia Gortchacow:
María Gabriela Olivera:
Marco Herrera :
Timofei Riabkov:
Mientras se llevó a cabo el trabajo dentro del templo,
se oficiaban los santos servicios en el salón parroquial de la Catedral:
El Panikandilo de estilo bizantino:
Algunos de los nombres de los Fundadores y donadores para la construcción del templo
y para la realización de los frescos:
El Metropolita Amfilohije de bendita memoria:
Comentarios