Vladika Kirilo: "Los Santos son el ejemplo de que la vida evangélica es alcanzable en todo momento"

(Texto traducido al español por Google)

Su Eminencia Obispo de Buenos Aires y Centro América del Sur Monseñor Kirilo Hoy, 26 de diciembre, en la fiesta de los Cinco Mártires, San Mártir Gabriel, Patriarca de Serbia y San Nicodemo de Serbia, sirvió con el clero y los monjes en la Liturgia del Santo Jerarca en el Monasterio de San Simeón el portador de mirra en Stara Varoš en Podgorica.

En el sermón litúrgico, el obispo Kirilo se refirió a que últimamente está de moda que la Iglesia sea vista como un "partido", enfatizando que nuestra Iglesia Ortodoxa "da testimonio" de su existencia a través de los siglos y que es parte de su programa y sermones en el Monte de Nuestro Salvador y hoy lee las Bienaventuranzas del Santo Evangelio

"Este ha sido el programa del "partido" cristiano a través de todas las edades y es atestiguado por la sangre de los mártires, sacerdotes-mártires, la vida de los padres venerables y portadores de Dios y las enseñanzas de nuestros santos padres, que es esencialmente nada más que la vida prolongada de Cristo a través de las edades". como escribió San Justín , habló Mons. Kirilo y recordó las biografías de los Cinco Mártires: Euftes, Eugenio, Mardarius, Orestes y Accentius, los santos que celebramos hoy. Este pueblo de Dios, que no quiso renunciar a su fe, sufrió a principios del siglo IV durante la época de los impíos emperadores Diocleciano, uno de los mayores perseguidores de los cristianos, y Maximiano.

"También es interesante para nosotros que sus honorables cabezas - calaveras - estén en el Patriarcado de Pec, y eso es una bendición especial para ese santuario y para nuestro pueblo y nuestra Iglesia", dijo el Reverendísimo.

Recordó que el espíritu del emperador Diocleciano se había vampirizado muchas veces a lo largo de la historia de la humanidad, y hemos sido testigos del período reciente del siglo XX, cuando un gran número de nuestros hermanos cristianos sufrieron por las autoridades ateas, que abogaban por un sistema de bienestar comunista en el que no existía lugares para cristianos.

También sabemos que el mismo espíritu estuvo presente recientemente aquí en nuestro Montenegro en las autoridades anteriores, que perseguían a la Iglesia. Pero alabado sea Dios que el Espíritu Santo y el espíritu de los santos mártires y de nuestros santos padres lo dieron a los ancianos de la Iglesia, Metropolitano Amfilohije, obispos, sacerdotes, nuestro pueblo, para perseverar hasta el fin. Y finalmente nos dio la liberación de esa brozomora, como dijo el Metropolitano ".

La Iglesia siempre ha estado con su pueblo, dijo el obispo y dijo que la Iglesia es una comunidad celestial, pero también terrenal, y debe ser nuestro hogar, donde nos encontramos con Dios, quien es el único que puede darnos la vida eterna y los tesoros.

En la continuación del sermón, el Obispo de Buenos Aires y Centro-Sur habló sobre el Santo Hieromartyr Gabriel, el Patriarca serbio, que sufrió en el siglo XVII durante el dominio turco y la propaganda latina, que fue especialmente fuerte en el territorio de la Vojvodina de hoy, así como en nuestra costa.

“En ese momento difícil, el Patriarca Gavrilo, consolado por los turcos y al ver tanta propaganda latina, en extrema pobreza, se dirigió al poderoso Imperio Ruso en busca de ayuda. También participó en el importante Concilio de Moscú (1655) en Rusia durante la época del Patriarca Nikon y el Zar Alexei, donde se tomaron decisiones sobre la reforma del culto ", dijo el obispo, enfatizando que se tomaron las decisiones correctas entonces, lo que desafortunadamente causó una ruptura que hasta el día de hoy. perdura en la Iglesia rusa.

A su regreso a Serbia, el sacerdote mártir Gabriel fue acusado de propaganda entre los judíos y de bautizar a algunos musulmanes, por lo que debido a estas y otras acusaciones y calumnias fabricadas, el Patriarca Gabriel fue ahorcado y terminó su vida terrenal como mártir, negándose a aceptar el Islam.

Recordando que a lo largo de los siglos la Iglesia tiene santos que demuestran que el hombre puede alcanzar los ideales evangélicos en cualquier momento, incluso en nuestro tiempo, Monseñor Kirilo dijo que aunque aún no canonizado, el pueblo se siente nuevos santos: Patriarca Pablo, Patriarca Irinej y Metropolitano Amfilohije.

“Nos mostraron ejemplos de la vida del evangelio y que los ideales del evangelio se pueden alcanzar en cualquier momento. Lo mismo ocurre con el santo cuando celebramos hoy al Venerable Herman de Alaska, que es uno de los primeros misioneros en el continente americano cuando lo consideramos el educador de América ”, dijo el obispo Kirilo, agregando que hay pueblo de Dios en todas partes y en todo momento. noten o no saben que son siervos de Dios, pero que cumplen este programa de la "fiesta" cristiana.

Según él, todo el programa habla esencialmente sobre el hecho de que los cristianos, además de este mundo, que aman y tratan de ser lo más justos y mejores posible, todavía tienen otro mundo.

"El reino de los cielos que esperamos y esperamos, donde no hay enfermedad, dolor, suspiro, donde la vida es infinita y no hay odio, injusticia" Que el Señor Dios, la Santísima Madre de Dios, San Simeón el portador de la mirra, a quien este monasterio está dedicado, , aprendió ese camino que conduce a la vida eterna ”, concluyó Su Eminencia el Obispo de Buenos Aires y Centro-Sur de América, Sr. Cyril.

Vesna Devic

Texto Original en serbio:

Владика Кирило: Светитељи примјер да је јеванђељски живот достижан у сваком времену

Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централно амерички г. Кирило данас, 26. децембра, на празник Петозарних мученика, Св.свештеномученика Гаврила патријарха српског и Св Никодима Српског, служио је са свештенством и монаштвом Свету архијерејску литургију у Манастиру Светог Симеона Мироточивог у Старој вароши у Подгорици.

У литургијској бесједи владика Кирило се осврнуо на то да је у последње вријеме модерно да се Црква посматра као партија, истичући да наша Црква православна “програм” свог постојања кроз вјекове свједочи те да је дио њеног програма и бесједе на Гори нашега Спаситеља, које су и данас читане кроз Блаженства у Светом јеванђељу

“То је програм хришћанске партије био кроз све вјекове и он је посвједочен крвљу мученика, свештеномученика, животом преподобних и богоносних отаца и учењем наших светих отаца, који у суштини није ништа друго без продужени живот Христов кроз вјекове, како то и каже отац Јустин наш учитељ нови у житијама које је написао”, бесједио је владика Кирило и подсјетио на житије Петозарних мученика: Ефстатија, Евгенија, Мардарија, Ореста и Аксентија, светитеља које данас славимо. Ови Божији угодници, који нису хтјели да се одрекну своје вјере, пострадали су почетком 4. вијека у вријеме безбожних царева Диоклецијана, једног од највећих гонитеља хришћана, и Максимијана.

“Интересантно за нас је и то што се њихове чесне главе – лобање – налазе у Пећкој патријаршији и то је посебан благослов за ту светињу и за наш народ и нашу Цркву”, казао је Преосвећени.

Подсјетио је да се тај дух цара Диоклецијана повампиривао кроз историју људскога рода много пута, а свједоци смо и недавног периода 20. вијека, када је велики број наше браће хришћана пострадао од безбожника атеистичких власти, који су заговарали неки комустички систем благостања у коме није било мјеста за хришћане.

“Знамо и да је тај исти дух био присутан недавно овдје у нашој Црној Гори у већ прошлим властима, који су гонили Цркву. Али слава Богу што је Дух Свети и дух светих мученика и наших светих отаца дао старешинама Цркве, Митрополиту Амфилохију, епископима, свештенству, нашем народу, да истрају до краја. И коначно дао нам ослобођење од те брозоморе, како је говорио Митрополит.”

Црква је увијек била са својим народом, казао је владика и поручио да је Црква небеска заједница, али и земаљска, и треба да буде наш дом, гдје се срећемо са Богом, који нам једини може дати вјечни живот и блага.

У наставку бесједе Епископ буеносајрески и јужно-централно амерички је говорио о Светом свештеномученику Гаврилу патријарху српском који је пострадао у 17. вијеку у вријеме турске владавине и латинске пропаганде, која је била посебно јака на територији данашње Војводине, као и на нашем приморју.

“У то тешко вријеме Патријарх Гаврило, притешњен од Турака, а видјећи такву пропаганду Латина, у крајњој немаштини, обратио се моћном руском царству за помоћ. У Русију је учествовао и на значајном Москвском сабору (1655. године) за вријеме Патријарха Никона и цара Алексеја гдје се одлучивало о реформи богослужења”, казао је владика, истичићи да су тада донијете правилне одлуке, које су нажалост изазвале раскол који до дан данас траје у Руској цркви.

По повраткуу Србију свештеномученика Гаврила су оптужили да је међу Јевреје вршио пропаганду и да је покрштавао неке муслимане па је због ових и других измишљених оптужби и клевета, Патријарх Гаврило обешен и мученички је скончао свој земни живот, одбијајући да прими ислам.

Подсјетивши да кроз све вјекове Црква има светитеље који показују да јеванђељске идеале човјек може достићи у било које вријеме па и у ово наше вријеме, Епископ Кирило је казао да иако још неканонизовани, народ осјећа нове светитеље: Патријарха Павла, Патријарха Иринеја и Митрополита Амфилохија

“Показали су нам примјере јеванђељског живота и да јеванђељски идеали могу бити достигнути у сваком времену. Тако је то и са светитељем кога данас славимо Преподобним Германом Аљаским, који је један од првих мисионара на америчком континету кога сматрамо просветитељем Америке”, рекао је владика Кирило, додавши да на сваком мјесту и у свако вријеме постоје Божији људи које ми некада и не примјетимо или не знамо да су служитељи Божији, али који испуњују тај програм хришћанске “партије”.

По његовим ријечима сав тај програм говори суштински о томе да хришћани поред овога свијета, који воле и покушавају да буде што правденији и бољи, ипак имају и други свијет

“Царство небеско којем се надамо и очекујемо, гдје нема болести, туге, уздисања, гдје је живот бесконачни и нема мржње, неправде… Нека би нас Господ Бог, Пресвета Богородица, Свети Симеон Мироточиви, коме је посвећен овај манастир, и Свети отац Сава, научили том путу који води у живот вјечни”, закључио Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централно амерички г. Кирило.

Весна Девић