MENSAJE DEL CONCILIO REUNIDO EN TRINIDAD EN MONTENEGRO concerniente al proyecto de Ley religiosa

June 22, 2019

 

 

 

(Texto en español, y seguido al mismo, texto en serbio) 

 

MENSAJE DEL CONCILIO REUNIDO EN TRINIDAD, 

DE OBISPOS, SACERDOTES, MONJES Y EL PUEBLO CREYENTE 

DE LA METRÓPOLIS DE MONTENEGRO Y EL LITORAL, 

LA DIÓCESIS DE BUDIMLJANSK Y NIKSIC, 

LA DIÓCESIS DE ZAHUMLE -HERCEGOVINA 

Y LA DIOCESIS DE MILESHEVO.

 

 EN EL NOMBRE DEL PADRE, DEL HIJO Y DEL ESPIRITU SANTO, 

EL DIOS DEL AMOR

 

Nosotros  los Obispos, sacerdotes, monjes, monjas, fieles, miembros de mas de 600 comunidades Eclesiásticas y comités Ecelsiásticos, y de todas las instituciones eclesiásticas de Montenegro, por propia conciencia y responsabilidad cristiana ante Dios y la historia, debemos alzar la voz y decimos a la totalidad del públco sea local o extranjero, que la propuesta de Ley acerca de la libertad de profesión de culto y correcta postura de las organizaciones religiosas, lacual el 16 de mayo de 2019 corroboró el Gobierno de Montenegro, no es otra cosa que un acto dirigido principalmente en contra de la Metrópolis de Montenegro y el Litoral, y contra las Diócesis de Budimljansk-Niksic, Zahumlje-Hercegovina y Mileshevo, quienes gozan de su propia jurisdisccion de hace ya más de 8 siglos sobre el territorio sobre el cual hoy se encuentra Montenegro. 

El proyecto de ley esta confeccionado de forma unilateral, exclusivamente por representantes del gobierno de Montenegro quienes no realizaron un diálogo publico y transparente con los representantes de nuestra Iglesia y demás asociaciones eclesiásticas. También son vinculantes numerosas disposiciones y procedimientos. La Iglesia y las comunidades eclesiásticas fueron discriminadas desde el principio por las disposiciones de este proyecto de ley.  Y pese a los numerosos pedidos, a  los representantes de nuestra Iglesia les fue denegado el acceso a participar de los foros públicos para la creación de esta ley. 

Hasta la fecha es deconocido quienes son los miembros del Grupo de Trabajo que confeccionó la Ley e incluso si dicho grupo existe. Ni en una sola fase de este proyecto tuvimos derecho a la participación lo cual representa un precedente. 

Los representantes y responsables del poder gubernamental en Montenegro no ocultan que esto es, de hecho, una Ley en contra de la Iglesia Ortodoxa Serbia, en contra de la Metrópolis, Diócesis, en contra del Metropolita, de los obispos, monjes, sacerdotes y en contra del pueblo creyente el cual en un 95 % es de nacionalidad Montenegrina. 

La Ley, por ende, no tiene basamentos civiles ni jurídicos en defensa de la libertad de los que confiesan la fe cristiana, ni de una correcta situación de la Iglesia o de comunidades eclesiásticas ni del clero, tanto en derecho canónico como en derecho civil. El derecho a la libertad de los que confiesan la fe ortodoxa es, a juzgar por este proyecto, meramente un medio para concretar una ideología o fin político. Y todo esto para que la postura del gobierno oficial pueda crear de forma violenta un Estado en el que la iglesia este separado de el. 

Es más que claro que el proyecto de ley prepara la incautación de templos y el saqueo de bienes eclesiásticos, con consecuencias maliciosas e incalculables. Entre tanto, existe otra cuestion que ofende profundamente la dignidad, empezando por el hecho de que a la Iglesia y a las comunidades religiosas se las muestran como organizaciones criminales de manera encubierta.La cuestión es llevada a un absurdo, porque la Iglesia, que se  ha construido durante siglos con su gente y sus benefactores, y que mantuvo y renovó a los santuarios en los cuales ofician los Santos Servicios Divinos, es acusada de que supuestamente "adquirió ilegalmente el derecho de propiedad sobre los templos ortodoxos y los terrenos de la Iglesia" desde la época del Reino de Montenegro.Y en lugar de como todos los demás países de Europa, el Estado gobernante en Montenegro ejecuta la restitución y compensación de bienes que pertenecen a la Iglesia Ortodoxa, la Iglesia Católica Romana y la Comunidad Islámica; antes el gobierno comunista confiscaba, hoy las autoridades estatales seculares están preparando la confiscación de los santuarios y el saqueo de las propiedades de la Iglesia.

En lugar de apreciar y lograr la cooperación para el bien común y el progreso de la comunidad, después de tantos siglos de existencia, el Gobierno del Estado busca abolir el estatus previamente adquirido y reconocido de las personeria jurídicas de las iglesias tradicionales. Ejecutando su liquidación en un sentido legal, a fin de restablecerlos y registrarlos. Hay docenas de otros ejemplos que testifican innegablemente el carácter antireligioso del proyecto de ley y pregonan el activismo anticristiano por parte del gobierno. Es cierto que el proyecto de ley no contiene una disposición que prohíba el cristianismo. Pero, de acuerdo con el espíritu de este acto y los objetivos que el gobierno quiere lograr, implica,  en sí mismo, ¡ una prohibición!

El Consejo Episcopal de la Iglesia Ortodoxa en Montenegro ha llevado a cabo numerosas actividades para justificar todas las disposiciones problemáticas e insostenibles del Proyecto de Ley a las autoridades competentes y los asuntos internacionales pertinentes, y también  los graves problemas que la ley produciría.

Nuestra Iglesia no exige ningún privilegio, ninguna restricción, sino solo el respeto a los derechos de la libertad de fe y la propiedad de todos, incluso la Iglesia Ortodoxa y sus creyentes, en el propio país que crearon y por el cual sus ancestros fueron asesinados, con metropolitanos montenegrinos a la cabeza. 

El proyecto de ley, en un número significativo de sus disposiciones, es esencialmente lo opuesto a todo lo que es la libertad de religión, tolerancia y diálogo en su expresión contemporánea y extratemporánea, que sí llevan a la regulación normativa de la posición legal de las iglesias y las comunidades religiosas.

El derecho a la libertad de religión en su aspecto individual y colectivo debe estar en todas partes en el mismo ámbito y expresión. Montenegro, en este sentido, no puede ni debe ser una excepción.

Montenegro necesita una nueva ley en esta área, pero una ley que se preparará con cuidado, en el ambiente de diálogo y aprecio, de representantes del Gobierno, la Iglesia, las comunidades religiosas, los expertos y las partes interesadas, y no al revés como lo fue en los años 2015 y 2019.

La nueva ley debe estar en la función de toda confesión, todos los creyentes individualmente y todos juntos, no en contra de una sola fe, la Iglesia Ortodoxa, sus obispos, sacerdotes, monjes, monjas y creyentes, como ya ha sido reconocido en el dominio público este Proyecto de Ley.

Es necesario que, como Dios ordena y tal como regula las leyes humanas, y que no está en contradicción uno con lo otro, que se  abra el diálogo público e institucional entre el Gobierno y las Iglesias y comunidades religiosas para preparar el nuevo Proyecto de Ley de Libertad de Religión y el estatus legal de las Iglesias y comunidades religiosas, que sea según la medida de Dios y la verdadera justicia humana, con el respeto a todas las personas, confesiones y diversidad.

El Gobierno de Montenegro está obligado a preparar una Ley que garantice la igualdad y la equidad y que todos juntos y cada individuo la respeten y apliquen voluntariamente. Solo de esta manera, Montenegro puede estar seguro de que es el hogar de todos sus ciudadanos, y especialmente de los fieles con la mayor población de la sociedad montenegrina.

Por el contrario, de la manera prevista por el Proyecto de Ley, las divisiones en la ya dividida sociedad montenegrina se  profundizan y, sin ninguna necesidad, inician, alientan y dispersan el fraticidio y  generan los conflictos sobre una base religiosa y étnica.

Estamos obligados a testificar sobre  el Cristo Crucificado y Resucitado, a todos y en todo momento, pero  también estamos obligados a preservar la dignidad, la identidad y los Santuarios de la Iglesia a la que pertenecemos y a las que pertenecieron nuestros antepasados a lo largo de la historia de Montenegro.

Que la Santísima y Vivificadora Trinidad, el Dios del amor, derrame su abundante gracia y restauren la razón y la paz entre todos los creyentes y personas de buena voluntad, para que por las palabras del Patriarca Pavle, seamos y permanezcamos personas

Por estas razones, instamos al Gobierno de Montenegro a que se retire del próximo procedimiento, dentro de un plazo razonable, y prepare un  nuevo proyecto que cumpla con la dignidad de Montenegro y las normas internacionales sobre libertad de religión. Si el gobierno no lo hace tan pronto como sea posible, seremos aún más decisivos para dar un paso adelante en la defensa de nuestros santuarios y nuestros derechos legales.

Hoy, frente a la Iglesia Memorial de la Resurrección de Cristo, nos comprometemos y obedecemos a preservar, renovar y defender nuestros Santuarios, nuestros Santos, nuestras Iglesias, los Monasterios, los cementerios y las tumbas de nuestros antepasados!

¡Que así nos ayuden nuestro Dios del amor, San Pedro de Cetinje y San Basilio de Ostrog!

 

 

Amén, Amén, Amén!

 

 

En Podgorica, en la víspera de Trinidad 2019 

 

Amfilohije, Arzobispo de Cetinje, Metropolita de Montenegro y el Litoral

Joanikije, Obispo de Budimljansko-Niksic

Atanasije, Obispo de Milesevo

Dimitrije, Obispo de Zahumlje-Herzegovina

Metodije, Obispo de Dioclea

Atanasije, Obispo retirado de  Zahumlje-Herzegovina

junto con todo el clero, monjes y fieles

 

Traducido por Mariano Burman

 

___________________________________________________________

 

Порука Тројчиданског сабора архијереја, свештенства, монаштва и вјерног народа Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије захумско-херцеговачке и Епархије милешевске

У име Оца и Сина и Светога Духа, Бога Љубави!

 

Ми, архијереји, свештеници, монаси, монахиње, вјерници, чланови више од 600 Црквених општина и Црквених одбора и свих црквених установа у Црној Гори, по својој савјести и хришћанској одговорности пред Богом и историјом, дужни смо да свеукупној јавности, домаћој и иностраној, укажемо да Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који је 16. маја 2019.г. утврдила Влада Црне Горе, није ништа друго до акт који је првенствено уперен против Митрополије Црногорско-Приморске и Епархија Будимљанско-Никшићке, Захумско-Херцеговачке и Милешевске, које имају своју осмовјековну канонску јурисдикцију на простору на коме се данас налази Црна Гора.

Предлог закона је припремљен једнострано, искључиво од представника Владе Црне Горе, коме није претходио истински, јавни, транспарентни и стални дијалог представника државне власти са представницима наше Цркве и других вјерских заједница. Прекршене су и бројне одредбе обавезујуће, прописане процедуре. Црква и вјерске заједнице су биле дискриминисане од почетка нетранспарентне и закулисне припреме веома лошег Нацрта до утврђивања још горег Предлога закона. И поред више захтјева, представницима наше Цркве није омогућено учешће у Радној групи за израду закона. До данас није познато ко су чланови Радне групе и да ли она уопште постоји. Ни у једној фази овог поступка нисмо имали право на учешће, што представља преседан своје врсте.

Представници и најодговорнији носиоци државне власти у Црној Гори и не крију да је ово, заправо, закон против Српске Православне Цркве, Митрополије, епархија, митрополита, епископа, свештенства, монаштва и вјерног народа од којих је више од 95% држављана Црне Горе. Закон, дакле, није у функцији цивилизованог и правно утемељеног регулисања права на слободу вјероисповијести и правног положаја Цркве и вјерских заједница већ искључиво против Цркве и елементарних права и слобода православних свештеника и вјерника које им припада и по Божјем и по људском праву. Право на слободу вјероисповијести или увјерења је, судећи по тим изјавама, само средство да се остварују идеолошки и политички циљеви. И то све да би се, са позиција јавне власти, кршио Устав Црне Горе и на бруталан и насилан начин, како је најављено са најважнијих државних адреса, стварала лажна црквена организација као ”државна вјерска заједница” у секуларној држави у којој су цркве и вјерске заједнице одвојене од државе.

Више је него јасно да се Предлогом закона припрема отимање храмова и пљачка црквене имовине и то са злокобним и несагледивим последицама. Међутим, постоје и друга питања која дубоко вријеђају достојанство почев од тога да се Црква и вјерске заједнице на прикривен начин заправо приказују као криминалне организације. Ствар је доведена до апсурда, јер се Црква која је вјековима са својим народом и добротворима градила, чувала и обнављала  Светиње служећи у њима Свете службе Божје, оптужује да је наводно ”незаконито стекла право својине над православним храмовима и црквеним земљиштем” из времена Краљевине Црне Горе. И умјесто да као и све друге државе у Европи, државна власт у Црној Гори изврши реституцију и обештећење за имовину која је од Православне Цркве, Римокатоличке Цркве и Исламске заједнице, одузела комунистичка власт, данас се припрема одузимање Светиња и пљачке црквене имовине од стране секуларне државне власти.

Умјесто уважавања и остваривања сарадње ради општег добра и напретка заједнице, послије толиких вјекова постојања, државна власт настоји да укине раније стечене и признате статусе правних лица традиционалних цркава и вјерских заједница, тј. да изврши њихову ликвидацију у правном смислу, како би се оне поново оснивале и евидентирале. Постоје десетине других примјера који непобитно свједоче антивјерски карактер Предлога закона и најављују антицрквене активности државне власти. Истина, у Предлогу закона нема одредбе по којој се забрањује Хришћанство! Али, то се, сходно духу овог акта и циљевима које власт жели њиме да постигне, заправо подразумијева и само по себи намеће као забрана!

Епископски савјет Православне Цркве у Црној Гори је до сада предузео бројне активности како би се надлежним органима и релевантним међународним субјектима аргументовано указало на све проблематичне и неодрживе одредбе Предлога закона, али и на озбиљне проблеме које би наведени закон произвео. Наша Црква не тражи никакве привилегије, нити било какве забране него само и једино поштовање права на слободу вјере и имовину свих, па и Православне Цркве и њених вјерника и то у сопственој држави коју су стварали и за коју су гинули њихови преци са црногорским митрополитима на челу.

Предлог закона, у значајном броју његових одредби, представља сушту супротност свему што јесу слобода вјере, толеранција и дијалог у њиховом савременом и свевременом изразу, који воде ка нормативном регулисању правног положаја цркава и вјерских заједница. Право на слободу вјероисповијести у његовом индивидуалном и колективном аспекту мора бити свуда у истом обиму и изразу. Црна Гора, у том погледу, не може и не смије да представља изузетак.

Црној Гори јесте потребан нови Закон у овој области, али закон који ће бити припремљен са пажњом, у атмосфери дијалога и уважавања, од представника Владе, Цркве, вјерских заједница, експерата и заинтересованих лица, а не супротно као што је било и 2015. и 2019. године. Нови закон мора да буде у функцији сваке вјере и свих вјера заједно, свакога вјерника појединачно и свих заједно, а не против једне вјере, Православне Цркве, њених епископа, свештеника, монаха, монахиња и вјерника – како је већ у јавности препознат Предлог закона.

Неопходно је да онако како Бог заповиједа и како људски закони уређују, а то није у супротности једно са другим, отвори јавни и институционални дијалог Владе са црквама и вјерским заједницама како би се приступило припреми новог Предлога закона о слободи вјероисповијести и правном положају цркава и вјерских заједница по мјери Божије и истинске људске правде, уз поштовање свих људи, вјера и различитости. Влада Црне Горе има обавезу да припреми Закон који ће обезбиједити равноправност и једнакост и који ће добровољно бити поштован и примјењиван од свих заједно и од свакога појединачно. Само на тај начин, Црна Гора може да буде сигурна да је кућа свих њених грађана, а посебно вјерника као најбројније популације црногорског друштва. У супротном и на начин на који је то предвиђено Предлогом закона продубљују се подјеле у ионако подијељеном црногорском друштву и без икакве потребе иницирају, подстичу и распирују братоубилаштво и сукоби на вјерској и етничкој основи.

Ми смо дужни да свједочимо Христа Распетога и Васкрслога свима и у свако вријеме, али смо дужни да чувамо достојанство, идентитет и Светиње Цркве којој припадамо и којој су кроз сву историју Црне Горе припадали и наши преци. Нека Света и Живоначална Тројица, Бог Љубави, излије своју богату милост и поврати разум и спокој међу све вјернике и људе добре воље да, по ријечима Патријарха Павла, будемо и останемо људи. Из тих разлога, захтијевамо од Владе Црне Горе да из даље процедуре у разумном року повуче Предлог закона и припреми нови који ће бити у сагласности са достојанством Црне Горе и међународним стандардима о слободи вјероисповијести. Уколико Влада то што скорије не учини ми ћемо још одлучније саборно иступити у одбрани својих Светиња и законских права.

Данас се пред Саборним Храмом Христовог Васкрсења завјетујемо и заклињемо да ћемо чувати, обнављати и бранити своје Светиње, ћивоте наших Светитеља, цркве, манастире, гробља и гробове наших предака!

Тако нам Бог Љубави, Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки помогли!

 

АМИН! АМИН! АМИН!

у Подгорици,
уочи Тројичиндана 2019.

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије

Епископ бидимљанско-никшићки Јоаникије

Епископ милешевски Атанасије

Епископ захумско-херцеговачки Димитрије

Епископ диоклијски Методије

Епископ умировљени захумско-херцеговачки Атанасије

са свим свештенством, монаштвом и вјерним народом

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Please reload

Featured Posts
Please reload

Recent Posts
Please reload

Archive

Sede de la Diócesis: Catedral de la Natividad de la Virgen

calle 15 de Noviembre de 1889 - N° 1536

(1130) Ciudad Autónoma de Buenos Aires, Argentina

Teléfono: +54-11-4304-1211

e-mail: spc.buenosaires@gmail.com

www.iglesiaortodoxaserbiasca.org