Visita canónica del Obispo Kirolo a la Provincia Argentina de Chaco

November 6, 2017

Visita canónica del Obispo Kirolo a la Provincia Argentina de Chaco.

Su Santidad el obispo dioclesiano Kirilo Vicario del Metropolita Amfilohije, visitió a los fieles ortodoxos en la provincia de Chaco.

 El Obispo llego a la capital de la provincia del norte Argentino el jueves 26 de octubre, y en el aeropuerto lo esperaban el protodiácono Nikola Radish, su hermana la señora Angélica Radish, vicepresidente del comite para la consturcción del templo de la Santisima Trinidad en Resistencia.

 Con cuya bendicion oficio el servicio el protosacerdote Branco Stanishich. Como corista estuvo la monja Maria Oliveira,  aspirante al monasterio de San Nicola en Machagay, ayudandola en el canto los fieles de esta parroquia, dirigidos por la directora del coro parroquial, señora Analia Otero. El Obispo Kirilo corto el Kolach con motivo de felicitacion del feriado de Santa Petka. Luego de la Liturgia fue servido el almuerzo para todos los fieles.

En horas vespertinas, el obispo Kirilo fue  a la obra en construccion  del complejo parroquial y monástico, la cual esta siendo conducida por la constructora de Alexander Goranovich y bajo el auspicio de autoridades estatales de la provincial de Chaco.

El sabado 29 de Octubre, se celebro en la liturgia el feriado conmemorado a San Pedro de Tzetiñe. La liturgia la oficio el obispo Kirilo con la ayuda del Igumen Dimitri del Monasterio de Sretenski de la Iglesia Ortodoxa Ucraniana en Paraguay y el protopresbítero Branko. En aquella liturgia tomaron la comunion la mayoria de los fieles orotodoxos.

 

En el Sermón Litúrgico, el Obispo Kirilo habló de la vida de San Pedro de Tzetiñe, destacando que el vivio en tiempos muy dificiles para la Iglesia Ortodoxa, cuando el imperio otomano intentaba con otdas sus fuerzas que Montegro se convierta al Islam, pero el con ardua lucha logro resguardar a los fieles en la Santidad de la Iglesia Ortodoxa.

Al mismo tiempo el lucho contra los problemas internos, logrando que hagan las paces hermanos distanciados y con todo su corazon logro que se unan las „“tribus“ montenegrinas y con eso demostro que no puede haber amor a Dios si no hay amor por el prójimo.

Es sabido que san Petar tenia un gran amor hacia el pueblo ortodoxo en serbia, llevando estrecha relacion tambien con Karajorge en la revolucion contra los turcos, pero tmabien tenia buen vinculo con los pueblos ortodoxos Griegos y Rusos de los cuales recibio ayuda material, cuando sobrevenian los padecimientos con los turcos.

Por ende, el amor hacia Dios y hacia le projimo, era la escencia d ela vida de San Petar, pero con respecto del amor al projimo no tenemos que dar por sobreentendido que nos referimos al amor hacia nuestro familiares o afectos mas cercanos, sino a todas las personas de nuestra nacion y las personas que Dios pone en nuestro camino.

Yo creo que realmente San Petar envio a estos pagos al Metropolita Amfilogia, para llevar a cabo la mision en estas tierras lejanas, no solo para que nuestro pueblo se salve, sino para que todos los pueblos se salven. Este Santo quiere que no nos involucremos en cuestiones individualistas o de falso nacionalismo. La iglesia pregona el amor, ya bque Dios es amor y no odio.

Luego del servicio, el obispo kirilo en compañia del sacerdote Branco, fueron al cementerio en donde se oficio una pequeña conmemoracion a los ortodoxos que alli descansan, vertiendo ritualisticamente vino en las tumbas de Nikchevich, Radish, Pavichevich y Roganovich.

 

En la tarde de ese mismo dia, a las 17horas, el Obispo Kirilo con sus acompañantes se dirgio al cementerio de La Montenegrina, en donde brindo un servicio de responso en memoria de todos los que alli descansan en paz. Segun la tradicion ortodoxoa, derramo vino en las tumbas de los paisanos provenientes de Serbia, Montenegro, Dalmacia, Hercegovina, como asi tambien sobre las tumbas de las familias Capitanich, Milovich, Muchinovich, Ostoich y Novakovich.

Luego del parastos, el obispo Kirilo se dirigio al club yugoslavo Durmitor, donde alguna vez estuvo la primera escuela serbia en Sudamerica, y en donde se educaron todos los descendientes de los inmigrantes.

 Hoy en dia este club, gracias a las refacciones realizadas gracias al ex gobernador de Chaco Milton Capitanich y su hermano Daniel, cuenta con un museo en donde se llevan a cabo muestras de arte, conferencias y otros eventos de interés.

Asimismo, el club este año cumple su centenario, lo cual fue motivo de que se realice una celebracion de la mano de un programa de rico contenido artistico.

En presencia de los lugareños y mas de 100 descendientes de nuestros inmigrantes, se abrio la muestra de fotografía antigua, la cual fue realizada por las familia del fundador de este club, y se promociono el libro „“De las raices en las alas“, cuyos autores son Marta Capitanich y Milka Popovich Capitanich

El ex gobernador de chaco dio el discurso de bienvenida dirigido a un gran numero de visitantes. En esa noche tambien hablo el protopresbitero Branco el cual transmitio el afectuoso saludo del Metropolita Amfilogie, y destaco que nuestros inmigrantes vinieron aca dejando su patria, su hogar, cargando solamente con lo indispensable.

Ellos deste esas lejanas tierras trajeron consigo algo que para ellos era sumamente valioso: su cultura, su fe y sus costumbres.

Luego de eso, el obispo agrego que las dos semillas mas imporantes las cuales los inmigrantes trajeron a estos pagos, son los dos santos de nuestra patria, San Vasilio Ostroshki y San Petar de Tzetiñe. „“Por eso les traje este icono, para que lo cuiden y para que el los cuide a ustedes“ Luego el Obispo le facilito al presidente del club una ayuda monetaria para la impresion dellibre „“De las raices, en las alas“

 

El domingo 29 de octubre el obispo Kirilo oficio la santa liturgia en honor a san lucas. Asistiendolo el padre Dimitrio y el padre Branco.

Era pintor, escritor y medico. Dios le dio distintos dones, pero todos esos dones eran semillas de Dios las cuales se cosecharon en el  alma del hombre. Sin embargo, si no nos esforzamos que esas semillas divinas crezcan, seremos responsables ante Dios.

Durante la Liturgia el protopresbitero Branco corto el Kolach con la bendicion del obispo kirilo, y luego de los canticos liturgicos le siguio el almuerzo para todos los que asistieron al servicio.

Durante el almuerzo el padre Branco agradecio al obispo el cual tomo la decision de que los fieles en chaco celebren su slava, destacando que la slava se festeja con los mas cercanos.

 

Agradeció tambien a la hermana maria, aspirante al monasterio de San Nicola, la cual se esforzo mucho en la prepracion del almuerzo, como asi tambien Karina Milich, quien ayudo con todo.  Luego el Protodiacono nikola Radish se dirigio a los presentes, felicitando al Obispo Kirilo por su slava, a quien le deseo todo lo mejor y tambiendestaco que esta muy conforme con loq ue observa en el Monasterio de San Nicola.

 

Habiendo terminado con estas actividades palnificadas, el obispo Kirilo regreso a su asiento principal en la parroquia de Buenos Aires, la catedral de la Natividad de la Virgen Maria.

Protopresbítero Branko Stanisic

 

 

 

Канонска посетаПреосвећеног епископа Кирила верницима у     Аргентинској провинцији Ћако

Његово Преосвештенство епископ Диоклијски Кирило, у својству Архијерејског заменика Високопреосвећеног Архиепископа и Митрополита Црногорско-приморског, г.Амфилохија, посетио је православне вернике у провинцији Ћако. Преосвећени владика је у главни град ове североисточне Аргентинске провинције стигао у четвртак 26.октобра, а на аеродрому у главном граду Ресистенцији су гадочекали протођакон Никола Радиш и његова сестра госпођа Анђелина Радиш, потпредседник одбора за изградњу храма Свете Тројице у Ресистенцији. Сутрадан ујутро, владика Кирило је присуствовао литургији у цркви Светог Николе у Маћагају, где је Свету Литургију у част Преподобне мати Параскеве, са његовим благословом, служио протојереј Бранко Станишић. За певницомје била монахиња Марија(Оливеира), настојатељица манастира Светог Николе у Маћагају, а појању су јој помагали верници ове парохије, предвођени диригентом парохијског хора, госпођом Аналијом Отеро.Владика Кирило је пресекао колаче славарачеститајући им свима празник Свете Петке.Након Литургије уприличен је и свечани ручак за све вернике , обзиром да је Света Петка крсна слава свештеника Бранка.

У поподневним часовима, епископ Кирило је обишао радове на реконструкцији парохијско-манастирског комплекса, које изводи грађевинска фирма г.Александра Рогановића, а под покровитељством државних власти провинције Ћако.

У суботу 28.октобра, литургијски је прослављен празник Светог Петра Цетињског, који је из практичних разлога пребачен са уторка на суботу. Литургију је служио Преосвећени Епископ Кирило уз саслужење игумана Димитрија из Сретењског манастира Украјинске Православне Цркве у граду Енкарнацион( Република Парагвај), и протојереја Бранка. Током Литургије причестио се већи број православних верника. У литургијској беседи, владика Кирило је говорио о животу Светог Петра Цетињског, истакавши да је он живео у веома тешко време по Православље, време када је Отоманска империја покушавала свим снагама да преобрати Црногорце у Ислам, но, он се томе активно противио и ратујући са Турцима успео да сачува поверени му народ у светости Православне вере.Уједно је он водио битку и на унутрашњем плану, мирећи завађену браћу свим срцем се трудио да уједини црногорска племена и тиме је показао да се нема истинске љубави према Богу , без истинске љубави и према ближњима. Познато је да је Свети Петар Цетињски имао  велику љубав и према православном народу у Србији, одржавајући блиске везе и са Карађорђем током његовог устанка против Турака, али и са православним народом у Грчкој, као и Русији од које је примао и обилату материјалну помо, како би се преживела страдања под Турцима.„Дакле, љубав према Богу и љубав према ближњима, то је био сав садржај живота Светога Петра Цетињског, но под ближњима не требамо да подразумевамо само своју најближу породицу, своју земљу и нацију, већ све људе које  Бог усмери на нас. Ја верујем да је управо Свети Петар, упутио у ове крајеве нашег Митрополита Амфилохија, да врши мисију у овим далеким крајевима, не само да би се наш народ спасавао, већ и други народи, и народ Аргентински, и народ  Парагвајски и Бразилски и сви остали народи на кугли земаљској, јер тако Бог хоће, Он жели да се сви спасу, а не да се човек смести у окове индивидуализма или лажног национализма у коме је брат твој препрека на путу твог самоостварења, твоје слободе или независности.Црква проповеда љубав, јер је Бог љубав, а не мржњу, јер је она од  ђавола!Ко сеје мржњу, раздор и поделе, тај није од Бога и њега се треба клонити.“

 

Након Свете Литургије, Епископ Кирило је у пратњи свештеника Бранка, протођакона Николе и верника, обишао  гробље у Маћагају, где је одслужио мали помен свим православним верницима који на њему почивају. Преливени су вином гробови породица: Никчевић, Радиш,Павићевић, Рогановић...

Поподне истог дана, у 17 часова, владика Кирило се са својом пратњом упутио ка гробљу у Ла Монтенегрини, где је служен парастос свима који на њему почивају. По православном обичајупреливено је вином више десетина гробова наших исељеника из Црне Горе, Србије, Херцеговине и Далмације који су ту сахрањени; гробови породица, Капитанић, Миловић, Мићуновић, Остојић, Новаковић...

Након парастоса, епископ Кирило се са пратњом упутио ка Југословенском клубу Дурмитор, где је некада функционисала прва Српска школа у Јужној Америци, а где су се образовале читаве генерације потомака наших исељеника. Данас је овај клуб, захваљујући обнови којом суруководили г.Хорхе Милтон Капитанић, некадашњи гувернер провинције Ћако, а данас градоначелник Ресистенције и његов брат г.Данијел Капитанић, вицегувернер Ћака, потпуно уређен музеј у коме се одржавају уметничке изложбе, конференције и разне друге манифестације. Иначе, клуб Дурмитор је ове године напунио 100 година од свог оснивања, што је био повод и да се у вечерњим часовима одржи и прослава са богатим културно- уметничким програмом. У присуству локалних званичника и више стотина потомака наших исељеника, отворена је изложба старих фотографија, које су уступиле породице оснивача овогЈугословенског добротворног друштвеног клуба, а затим је извршена и промоција књиге“Од коријена на крилима“, аутора Марте Капитанић и Милке Поповић Капитанић.Пригодним говором, многобројним посетиоцима се обратио између осталих и вицегувернер провинције Ћако. Током вечери говорио је и протојереј Бранко , који је скупу најпре пренео срдачне поздравеЊеговог Високопреосвештенства, г.Амфилохија, а затим је истакао да су наши исељеници долазећи у ове крајеве крајем 19. и почетка 20.века, остављали у отаџбини своје домове,своје породице и све што су имали, поневши са собом само оно најнужније.“ Они су на тај далек пут из отаџбине понели нешто највредније што су имали, а то сукултура, вера и обичаји,  које су као своју једину имовину, попут семена положили у овдашњу благословену земљу и  видимо да је баш из тог малог, али драгоценог семена, изникло оводрво раскошног хлада под чијом се сенком сви ми данас одмарамо. То дрво племенито зове се Ла Монтенегрина, зове се Дурмитор и ево данас славимо његову прву стогодишњицу ,а нека би Бог дао да их буде још много.“

Након тога, на бину је изашао епископ Кирило који је додао да су два највреднија семена које су исељеници са наших простора донели овамо у Латинску Америку,  два Светитеља из наше отаџбине, Свети Василије Острошки и Свети Петар Цетињски.“Због тога сам вам ја донео икону једног од њих, икону Светог Василија, са жељом да је овде чувате и да она вас чува.“ Епископ Кирило је затим уручио председнику Југословенског друштва, г. Оскару Титију Капитанићу, новчану помоћ намењену за штампање књиге аутора Марте и Милке Капитанић „ Од коријена ,на крилима“, као и поменуту икону.

У недељу 29.октобра епископ Кирило је служио Свету Литургију у част Светог апостола и јеванђелисте Луке. Саслуживали су му отац Димитрије и свештеник Бранко. Више десетина верника је учествовало у богослужењу, а много њих се и причестило. Током литургије Епископ Кирило је беседио о животу Светог Апостола Луке, истакавши да је он био обдарен многим даровима. „ Био је сликар, писац и лекар, Бог га је обдарио различитим даровима, али сви су дарови само семе Божије посејано у земљи душе човечије, но ако се не потрудимо да то семе Благодаћу Божијом, али и трудом нашим узрасте и да многоструки плод, бићемо одговорни пред Господом. Јер чули смо у данашњем јеванђељу да је Сејач сејао свуда, и на путу и поред пута, и на камену и на плодној земљи, али је семе дало рода само тамо где је земља претходно припремљена како треба. Ми смо ти који треба да припреме земљу срца свог, да би оно добро примило реч Божију, а после кад је прими треба и да чувамо то семе од трња и корова, од страсти и грехова,па ће оно засигурно дати род, можда не по деведесет као код Светог Луке,  можда ни шездесет, али нека буде и по тридесет, свако према својој мери и могућностима“

Током Литургије протојереј Бранко је пререзао колач Преосвећеном епископу Кирилу, а након отпеваног многољетствија славље је настављено свечаним ручком за све придошле.Током ручка свештеник Бранко је захвалио владики што је одлучио да са верницима у Ћаку прослави своју крсну славу,истакавши да слава се слави са најближима, те да је тиме он лично, као и читава Заједница  верних  у овој провинцији посебно почаствована.Он је захвалио и сестри Марији, настојатељици манастира Светог Николе, која је уложила много труда уприпремусвечаног ручка, као и Карини Милић која јој је у свему помагала.Након тога, окупљенима се обратио и протођакон Никола Радиш, честитајући славу епископу Кирилу, коме  је пожелео све најбоље, он је истакаода је веома задовољан што види да парохија и манастир Светог Николе у свему напредују, те да га то посебно радује, јер је његов отац Михајло Радиш живео за ту цркву, помажући дуги низ година протојереју Александру Коноваленку, првом свештенику у цркви Светог Николе у Маћагају, а који се упокојио 1952.године.

 

По завршетку свих планираних активности, владикаКирило се  преко града Резистенције вратио у седиште Епархије Буеносаиреске- катедрални храм Рођења Пресвете Богородице у престоници Републике Аргентине.

Доставља:

Протојереј Бранко Станишић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Please reload

Featured Posts
Please reload

Recent Posts
Please reload

Archive

Sede de la Diócesis: Catedral de la Natividad de la Virgen

calle 15 de Noviembre de 1889 - N° 1536

(1130) Ciudad Autónoma de Buenos Aires, Argentina

Teléfono: +54-11-4304-1211

e-mail: spc.buenosaires@gmail.com

www.iglesiaortodoxaserbiasca.org